Smer ose · Njihanje
Kako precesija pomera godišnja doba
Precesija menja gde na orbiti pada svako godišnje doba. Zemljina osa se polako okreće kao osa čigre, a okreće se i duža osa orbite. Zajedno pomeraju godišnja doba u odnosu na Zemljinu najbližu i najdalju tačku.
Klimatski ritmovi oko 19.000 i 23.000 godina
Osa
Opisuje krug u prostoru, kao osa čigre.
Elipsa
Njena najbliža tačka se polako pomera u odnosu na zvezde.
Vreme leta
Leto blizu Sunca je jače od leta daleko od njega.
Dva okretanja koja se sabiraju
Samoj osi treba oko 25.800 godina da jednom obiđe krug. Okreće se i elipsa, a to dvoje zajedno vraća godišnja doba na isto mesto orbite otprilike svakih 21.000 godina. Klimatski zapis pokazuje vrhove oko 19.000 i 23.000 godina.
Zašto vreme menja sunčevu svetlost
Zemlja dobija više sunčeve svetlosti kada je bliže Suncu. Ako severno leto pada na bližem kraju orbite, sunčeva svetlost usred leta dobija podsticaj. Pola ciklusa kasnije pada na daljem kraju i podsticaj postaje kazna.
Pri današnjoj orbiti ta zamena pomera sunčevu svetlost usred leta na 65°N sa 478 na oko 510 W/m². Kod najizduženije orbite pomera je za 115 W/m². Dve hemisfere se menjaju u suprotnim smerovima: kada je severno leto blizu Sunca, južno leto je daleko od njega.
Zašto čuješ i 26.000 i 23.000
Oko 26.000 godina je okretanje same ose. Za klimu je važno kada svako godišnje doba pada u odnosu na bližu i dalju tačku, a to daje kraće ritmove.
Oba broja su tačna kada kažeš o kojem okretanju je reč.
Isprobaj sam
Promeni orbitu
Pomeraj sva tri kretanja i gledaj kako se menja sunčeva svetlost usred leta na 65°N.
Pitanja
Kratki odgovori
Da li je precesija isto što i nagib?
Ne. Nagib je ugao ose. Precesija je smer u kojem pokazuje nagnuta osa.
Da li deluje na obe hemisfere na isti način?
Deluje na njih suprotno. Severno i južno leto padaju šest meseci jedno od drugog, na suprotnim stranama orbite.