Česta pitanja

Spore, pravilne promene oblika Zemljine orbite, nagiba njene ose i smera u kojem osa pokazuje. Tokom desetina hiljada godina one menjaju koliko sunčeve svetlosti stiže na svaku geografsku širinu u svakom godišnjem dobu.

Veliki ledeni pokrivači rasli su na visokim severnim širinama. Ako je leto tamo dovoljno hladno, zimski sneg opstaje i gomila se iz godine u godinu. Sunčeva svetlost usred leta na 65°N uobičajena je mera za to.

Ne. Ekscentricitet jedva menja sunčevu svetlost koju Zemlja dobija tokom godine. Uglavnom određuje koliko njihanje znači. Ritam od 100.000 godina u zapisu leda dolazi od celog klimatskog sistema, sa ledenim pokrivačima, okeanima i ugljen-dioksidom, koji odgovara na sva tri ciklusa. Kako tačno, i dalje je predmet rasprave.

Samoj osi treba oko 25.800 godina da se jednom okrene. Okreće se i elipsa orbite, pa se godišnja doba vraćaju na isto mesto orbite otprilike svakih 21.000 godina. Klimatski zapis pokazuje vrhove oko 19.000 i 23.000 godina.

Ne. Oblik orbite je podrazumevano nacrtan pet puta previše izduženo, jer prava orbita na veličini ekrana izgleda kao krug. Izaberi „Stvarni oblik“ da je vidiš onakvu kakva jeste. Ni Zemlja, Sunce i njihova rastojanja nisu u razmeri. Proračuni uvek koriste prave vrednosti.

Orbita dolazi iz rešenja La2004 Žaka Laskara i saradnika, uzorkovanog svakih 1.000 godina. Linija leda je LR04 skup od 57 zapisa sedimenta sa morskog dna (Lisiecki i Raymo, 2005), koji prati zapreminu leda preko izotopa kiseonika u sitnim fosilima.

To je ilustracija. Količina leda prati izmereni zapis, ali je obris ručno nacrtan da liči na poslednje ledeno doba. Koristi ga za razmeru, a ne za geografiju.

Ne, ali daje grubu procenu. Za datum u prošlosti pokazuje izmereni zapis leda i temperaturu koja ide uz njega. Za orbitu koju podesiš ručno pita šta bi se desilo kada bi ta orbita trajala oko 15.000 godina, koristeći vezu između sunčeve svetlosti i leda u poslednjih 800.000 godina. Izostavlja ugljen-dioksid, okeane i led koji već postoji, i nije prognoza.

Iz leda. U zapisu sa morskog dna led i globalna temperatura kreću se zajedno, a poslednje ledeno doba bilo je oko 6,1 °C hladnije nego pre industrije. Laboratorija skalira udeo leda na tu vrednost. To je samo udeo orbite i ne uključuje današnje zagrevanje, koje je oko 1,2 °C iznad te osnove.

Ne. Orbita se menja tokom desetina hiljada godina i ne može da objasni brzinu ni obrazac današnjeg zagrevanja. To dolazi uglavnom od gasova staklene bašte koje ispušta ljudska aktivnost.